Važnost, potreba komunikacije za menadžment - menadžera 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 29 | Nivo: Fakultet zdravstvenih nauka, Banja Luka

УВОД
“Говорити не значи увек логично мислити, али логично мислити значт у исти мах логично говорити.”
Бенедето Кроце
Промене, које су се нарочито у последње две деценије, збиле у нашем окружењу, на плану друштвеног и политичког живота, социјалних и економских прилика, географских и територијалних подела, као и развој технике и технологије, изменили су начине рада и пословања, као и методе у пословном комуницирању. Коришћење рачунара на радном месту, мобилна телефонија и електронска пошта, разговори путем компјутера (четовање, wеб камера), брзина, темпо и услови рада, захтевају изразито јаке и образоване људе, веште комуникаторе, менаџере који претендују да буду лидери у свом послу. Од њих се, такође, очекује самосталност у доношењу одлука, осмишљавање и спровођење нових програма, ширење смелих и необичних идеја и иновација, као и припремљен, убедљив приступ у односима са јавношћу. Ово подразумева перманентно образовање, непрекидно напредовање, стицање нових знања, креирање имиџа и стила.
Мењају се говор и језик (иако представљају основне и незаменљиве цивилизацијске тековине), начин одевања и кретања, дизајн и сценографија, па је значајно упознати, оплеменити и унапредити вештине, средства и методе у пословној комуникацији. Питање је како задржати и развити индивидуалност и креативност, карактеристике сопствене личности, а истовремено се, на добар и позитиван начин уклопити у задато окружење, мењајући себе, али и околности.
Истраживање и едукација на плану комуникологије никада нису сасвим довршени процеси и ова чињеница представља посебан изазов, како за оне који тек савладавају основне вештине комуникације, тако и за педагоге, тренере, комуникологе. Увек може да се сазна нешто ново, да се унапређује и усавршава у оквиру високо постављених циљева. Другачији политички системи, различите традиције и културе, креирају одређене стандарде, сходно социјалним, психолошким, комуниколошким, лингвистичким и другим карактеристикама.
За многе сегменте се може рећи да су заједнички готово свим људима на планети; за неке друге, пак, да су особени и својствени само одређеним културама. Стога се, у едукацији и образовању, не може усмеравати само према личним навикама и потребама једне културе. Морају се пратити догађања, пре свега, у најближем окружењу - на Балкану, потом, стандарди у Европи (са уочавањем карактеристика у пословању Немаца, Енглеза или Холанђана, на пример), развој теорије и праксе бизниса у Америци, специфичност пословног комуницирања у Кини и Јапану, итд.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]